Istorija igračaka

Igračke su otkrivene na lokacijama antičkih civilizacija. One su zapisane u nekim od najstarijih književnih dela. Igračke iskopane iz oblasti civilizacije doline Inda (3010–1500 p. n. e.) obuhvataju mala kola, zviždaljke u obliku ptica, i igračke u vidu majmuna koji mogu da klizaju niz kanap.

Najranije igračke su pravljene od materijala pronađenih u prirodi, kao što su kamenje, štapovi i glina. Pre nekoliko hiljada godina, egipatska deca su se igrala lutkama koje su imale krila i pokretne udove, i koje su bile napravljene od kamena, keramike i drveta. U antičkoj Grčkoj i antičkom Rimu, deca su se igrala lutkama napravljenim od voska ili terakota, štapovima, lukovima i strelama, i jo-joima. Kada bi grčka deca, pogotovo devojke, dostigle određeni uzrast, bilo je uobičajeno da žrtvuju igračke svog detinjstva bogovima. Uoči njihovog venčanja, mlade devojke od oko četrnaest godina bi ponudile svoje lutke u hramu kao obred prelaza u odraslo doba.

Najstarija poznata mehanička slagalica takođe potiče iz Grčke i pojavila se u 3. veku p. n. e. Igra se sastojala od kvadrata podeljenog na 14 delova, a cilj je bio da stvore različiti oblici od ovih komada. U Iranu su pronađene drevne „bravaste slagalice”.

A gde su tu plišane igračke?

Prvi komercijalni interes za plišane igračke je pokazala nemačka kompanija Steiff 1880.godine.

Ova kompanija je koristila nove tehnologije u to vreme za tapaciranje kako bi proizvela plišane igračke. U isto vreme u SAD, Moris M. je stvorio prvog medu, inspirisanog Teodorom Ruzveltom. Lik Petar Zec autora B.Potera je bila prva plišana igračka koja je patentirana 1903.godine.